Trenutno polovina svetske populacije živi u gradovima, a očekuje se da ovaj procenat još poraste. Ono što ljude najčešće okreće ka životu u gradovima jesu upravo infrastrukturna rešenja neophodna za nesmetano funkcionisanje. Na polju infrastrukture postoji možda i najviše prostora za implementaciju novih rešenja. Semafori sa integrisanim prečišćivačima vazduha, grejanje isključivo na solarnu energiju, dekarbonizacija, pametne ulice, vozila, sistemi za reciklažu i još mnogo toga nam nedostaje da bismo mogli da kažemo da živimo u pametnom gradu. Ili selu, jer i selima nedostaje samo dobra ideja i uporni i marljivi ljudi koji će da ih naprave rajskim mestima za život. Pametnim. Imaš ideju? Onda nastavi da čitaš.
Dobro došli u sektor infrastrukture!
Jedna izreka kaže da je devetnaesti vek bio vek imperija, dvadeseti vek država, a vek u kome živimo vek gradova. Trenutne procene kažu da se do 2050. očekuje da u gradovima živi 85% svetske populacije. Ovo će značiti mnogo veću kompleksnost izazova sa kojima će se gradovi suočavati u pogledu snabdevanja energijom, emisijom ugljen-dioksida, planiranjem saobraćaja, logistikom snabdevanja hrane i dobara kao i problemima guste naseljenosti. Jedan od načina pripreme za predstojeće izazove je formiranje takve infrastrukture koja će omogućiti povezanost činilaca za optimalno funkcionisanje i u isto vreme obezbediti očuvanje kvaliteta životne sredine.
Pametni grad = održivi grad
Ukratko, održivi grad je onaj grad u kome je upravljanje resursima efikasno. U tu svrhu prepoznat je potencijal pametnih tehnologija baziranih na digitalnoj revoluciji. To vidimo i iz dostupnih podataka – procenjeno je da će globalna potrošnja na tehnologije primenjive na pametne gradove imati rast od 22.7% u prvih pet godina trenutne dekade. Očekivano je da će globalno tržište za tehnologije pametnih gradova dostići ukupnu vrednost od 1.56 milijardi dolara već 2025. godine.
Pametna infrastruktura može se opisati kao sistem koji je spoj fizičkih i virtuelnih svetova koji omogućava integralni menadžment svih činilaca pametnog grada pomoću tehnoloških alatki koje sakupljaju i analiziraju podatke da bi smo postigli ciljeve održivosti, produktivnosti, efikasnosti i sigurnosti.
Pametna infrastruktura je spoj fizičkih komponenti sa digitalnim svetom toka mnoštva podataka koji čine život grada kao celine. Digitalni aspekt pametne infrastrukture je zasnovan pre svega na podacima, koji su preduslov za funkcionisanje pametnog sistema i predstavljaju “sirovinu” koju pametna infrastruktura obrađuje. Mnoštvo podataka ili Big Data je tu da bi bila analizirana, što nam omogućava da sirove podatke pretvarimo u informacije potrebne za donošenje odluka. Povratna informacija se koristi da bi se unapredio način na koji sistem pametnog grada funcioniše i koji omogućava stalno adaptiranje - prilagođavanje pametnog grada na promene. Vizija koja se sprovodi u delo je da pametna infrastruktura obrađuje podatke i sprovodi ih u akciju kao autonomni organizam bez ljudske intervencije, dinamično, u stalnoj adaptaciji novonastalim uslovima.
Ok, dosta smo bili apstraktni. Navedimo sada neke konkretne primere da bi ste mogli da zamislite svoj život kao građanina pametnog grada ili nekog ko će možda osmisliti nove, još neotkrivene strane pametne infrastrukture gradova budućnosti.
Zamislite na primer jednu pametnu zgradu na kojoj se zastori na prozorima sami spuštaju u zavisnosti od intenziteta sunčeve svetlosti, gde se toplotni komfor i kvalitet vazduha održava zahvaljujući stalnom monitoringu i vezi sa sistemima za grejanje i ventilaciju. Osvetljenje objekta takođe. Pametna zgrada integriše različite fizičke sisteme na inteligentan način i stara se da svi sistemi funkcionišu zajedno na optimizovan i efikasan način. Procena je da implementacija tehnoloških rešenja za pametne zgrade može doneti uštedu u potrošnji vode do 30%, a u potrošnji energije do 40% i da smanji cenu održavanja zgrade za 10-30%.
Možete li i vi predložiti neki aspekt održavanja zgrada koji može biti unapređen stalnim monitoringom i automatizacijom rada sistema u pametnoj zgradi?
Pametni gradovi ciljaju i na umanjenje gorućih problema konvencionalnih gradova, kao što je saobraćaj. Većina sistema za pametnu mobilnost koriste prikupljane podatke iz mnogo izvora da bi izveli zakonitosti o kretanjima i stvaranju saobraćajnih zastoja i tako optimizovali uslove u saobraćaju. Pametna mobilnost vodi ka bržem, zelenijem i povoljnijem kretanju u gradu holističkim metodama. Sistemi za pametnu mobilnost ne moraju se neophodno odnositi samo na drumski saobraćaj. Interesantan je primer iz Sao-Paola u Brazilu, gde je sistem pametne mobilnosti primenjen na iznajmljivanju bicikala uštedeo oko 570 tona emisija ugljen dioksida od početka rada 2012. godine. Sistemi pametne mobilnosti uključuju sisteme masovnog prevoza kao i individualne sisteme mobilnosti, a od skorije i mobilnost kao uslugu (MaaS).
Pametni energetski sistemi koriste senzore, merače, softver za analizu, automatsko upravljanje i obnovljive izvore energje kako bi pratili potrošnju, automatizovali rad i optimizovali distribuciju i potrošnju energije. Pogledajte više o tome u našem tekstu o digitalnoj transformaciji u energetici.
Pametni sistremi vodosnabdevanja nude rešenja globalne nestašice vode u gradovima putem inovativnih tehnologija. Pametni sistem menadžmenta vodnim resursima koristi digitalnu tehnologiju radi uštede vode, smanjenja troškova I povećanja pouzdanosti vodosnabdevanja. Jedan od primera implementacije pametne tehnologije u ovom kontekstu je preklapanje informacione rmeže sa mrežom vodosnabdevanja koji bi, na primer, u realnom vremenu analizirao protok i pritisak vode kako bi identifikovao i uklonio anomalije u sistemu u realnom vremenu.
Pametni menadžment otpadom je još jedna mogućnost pametnih gradova budućnosti. Razlog je urgentan jer je zabeleženo da stvaranje otpada raste većom brzinom od urbanizacije. Gradovima je sve teže da sprovedu, razdvoje I ponovo iskoriste različite vrste otpadnih sirovina koje se mogu vratiti u potrošački ciklus. Menadžment otpadom teži, kroz monitoring, sakupljanje, transport, obradu, reciklažu da deo gradskog otpada pretvori u resurs cirkularne ekonomije.
Pametna zdravstena nega se takođe može unaprediti kroz digitalnu transformaciju gradova. Pametni gradovi mogu staviti u upotrebu tehnologije koje koriste tok podataka kroz mrežu da bi predvideli ili identifikovali značajna mesta za brzu reakciju radi očuvanja zdravlja građana. Može se čitati o sistemima koji na osnovu merenja podataka iz pametnih satova mogu pomoću veštačke inteligencije vršiti monitoring starijih pacijenata koji žive samostalno i na prediktivan način ukazati ukoliko će im zdravstvena pomoć biti potrebna i integralnim sistemom alarmirati najbližu patrolirajuću ekipu zdravstvenih radnika. Sistem pametne mobilnosti bi toj ekipi pomogao da što pre dođu do loakcije pacijenta tako što bi iz sistema povukao podatke o trenutnim saobraćajnim gužvama i našao nabržu putanju.
Pametni gradovi i Internet stvari – IoT
Do 2025. godine 75 milijardi uređaja će globalno biti povezano u Internet stvari. Uređaji povezani u IoT mrežu čine nervni sistem pametnih gradova budućnosti! Mnoštvo podataka (Big Data), IoT i veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI) omogućava implementaciju pametne mreže. Sve prethodno pomenute podsisteme pametnog grada objedinjuje IoT i tok podataka kroz tu mrežu. Stalni tok podataka kroz mrežu poput nervnih impulsa živog bića preoblikuju grad u procesu stalne adaptacije.
U zaključku pametna digitalna infrastruktura pomaže u povećavanju razumevanja stanja i pomaže u kontroli procesa u uslovima ograničenih resursa u gradovima. Vrednost pametnog grada se meri mogućnošću da se informacije pravovremeno uhvate i podele unutar sistema. Konačno, pametni grad ne funkcioniše bez pametnih ljudi, gde nastupaš ti. Da bi pametan grad bio uspešan, sposobni ljudi moraju udružiti svoje veštine i napore kojima bi zajednički održavali puls živog grada.
