Tvoj izbor su telekomunikacije. Jedna od osnovnih potreba čoveka je da komunicira sa drugim ljudima. Službeno ili privatno, blizu ili daleko, sa nekolicinom ili mnogima, komunikacija je nasušna potreba bez koje se ne može zamisliti posao ili slobodno vreme. Telekomunikacije ili “komunikacije na daljinu” su alat u obezbeđenju ove važne životne potrebe. Od druge industrijske revolucije i prodora, prvo telegrafa, što bismo danas podveli pod prenos podataka, pa preko telefona, u čemu velike zasluge ima naš Mihajlo Pupin, do našeg vremena prošlo je jedva nešto više od 100 godina, kako bismo danas govorili o telekomunikacijama kolokvijalno kao elektronskom prenosu svega i svačega, sa bilo kog mesta na bilo koje drugo mesto, dostupnom svima i svakome. Dosledno tome, telekomunikacije su postale jedna od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana bez koje je teško zamisliti obavljanje bilo kog posla ili funkcionisanje bilo kog dela privrede.
Ako razmišljaš o bavljenju telekomunikacijama, tvoj posao može biti vezan za neku korporaciju, državnu upravu, zdravstvo, obrazovanje, nauku ili industriju zabave, ili ćeš imati sopstvenu firmu koja će se baviti telekomunikacijama kao core business-om. Telekomunikacije su bukvalno u svemu, a postoje poslovi, misije i operacije koje se uopšte ne mogu realizovati bez komunikacija. Zamisli samo vazdušni saobraćaj ili na primer proizvodnju nafte, struje i ostalih strateških sirovina. Zamisli dalje, da li bi bez sopstvenih telekomunikacionih sistema mogle da funkcionišu hitne službe kao što su policija, vatrogasci, hitna medicinska pomoć, službe gorskog ili obalskog spašavanja. Ove poslednje telekomunikacije imaju i svoj poseban naziv, jer moraju biti ultra pouzdane, zaštićene i sigurne, i zovu se Kritične telekomunikacije.
Iako ćeš, s pravom, poistovetiti telekomunikacije sa mobilnim telefonom, odnosno radio-komunikacijama, podsetićemo te i na fiksne ili “žične” telekomunikacije, od prenosnih sistema gde se ogromne količine podataka prenose kroz telekomunikacione okosnice ili “kičme” od optičkih kablova, do lokalnih računarskih mreža ili žične telefonije. Možda je neko od vas nekada imao i ovakav telefon u stanu. U osnovi mobilne telefonije često leže fiksne komunikacije kojima se povezuju bazne stanice sa centralama ili centrale sa drugim centralama. Operateri mobilne telefonije zapošljavaju veliki broj telekomunikacionih stručnjaka, ili ih angažuju kao spoljne konsultante, za raznolike poslove koji se kod njih ili za njih obavljaju.
I sad, iako su komunikacije nastale kao rezultat želje ljudi da komuniciraju, danas vrtoglavom brzinom raste potreba za povezivanjem, više ili manje, pametnih uređaja koji komuniciraju međusobno, a ne više sa ljudima. Ovo se zove Internet of Things (IoT) i opisuje fizičke objekte ili grupe takvih objekata koji su opremljeni senzorima i/ili nekim mogućnostima obrade informacija i koji se povezuju i razmenjuju podatke sa drugim uređajima i sistemima putem Interneta ili neke druge komunikacijske mreže. Očekuje se da će do kraja 2021. godine u svetu biti 35 milijardi povezanih uređaja, a do kraja 2026. više od 64 milijarde. Ovi uređaji zameniće čoveka gde god je to moguće. Ako imaš Google Home kod kuće, koliko puta je palio i gasio svetla ili klima uređaj umesto tebe? Ovakvi uređaji detektuju i dojavljuju kritične situacije, poput požara, zemljotresa ili eksplozija, omogućavaju vožnju vozova bez ljudske posade, mere ekološke parametre, automatizuju proizvodnju, primeri primene su bezbrojni. IoT sa veštačkom inteligincijom igra najznačajniju ulogu u konceptu gradova budućnosti, takozvanih Smart City-ja gde bi, na zadovoljstvo stanovnika, trebalo da unaprede proizvodnju, životnu sredinu, zdravstvo, transport, obrazovanje, bezbednost i druge bitne elemente važne za svakodnevni život.
Nije slučajno što je koncept Smart City definisala baš Međunarodna Telekomunikaciona Unija (ITU), pošto su telekomunikacije najvažniji sastojak u ovom “meni-ju” i pošto će telekomunikacije igrati najvažniju ulogu u omogućavanju prenosa ogromne količine potrebnih podataka. Jedna od tehnologija od koje se očekuje da značajno doprinese ovako eksplozivnom razvoju IoT je mobilna telefonija pete generacije ili popularni 5G. Tokom razvoja 5G standarda, posebno su se imala u vidu rešenja koja treba da omoguće tzv. mMTC (massive Machine Type Communications).
Nadamo se da si dobio neku ideju? Nije moguće za ovako široku granu koja je u porama svih drugih industrija i njihov motor i pokretač, pomenuti sve što bi moglo biti interesantno. Značajno je reći da i u ovim poslovima ima jako mnogo softverskih poslova. Nekada je radio-tehničar išao na baznu stanicu sa gomilom instrumenata i odvijačem i podešavao elektronska kola na licu mesta. Danas nosi lap-top i softverski podešava parametre. Ovo znači da će ti odgovarajuće šire obrazovanje dati mogućnosti da se brzo prilagodiš većem broju različitih poslova. Od planiranja i projektovanja raznih, većih ili manjih mreža do održavanja baznih stanica, od razvoja novih komunikacionih protokola do popravke i održavanja mobilnih uređaja, od razvijanja savremenih kriptoalgoritama za povećanje sigurnosti mreže do rada u komandno kontrolnim centrima specijalnih službi – mogućnosti su bezbrojne. Opšte obrazovanje možeš steći na nekoj od dobrih škola koje imaju programe iz telekomunikacija, a za specijalističko obrazovanje postoje mnogobrojni kursevi i obuke. A kad jednom uđeš u oblast telekomunikacija, zavolećeš je sigurno… Srećno!
