Tvoj izbor je kultura i to ona kultura koja podrazumeva sve ono što nas kao homo sapiense odvaja od nižih bića. Tehnologija je integrisana u svaku sferu naših života, ipak, ideja da u budućnosti nećemo moći da definišemo gde je tačna granica između našeg biološkog tela i tehnoloških dodataka, deluje nam i dalje kao naučna fantastika. Suštinska promena koju donosi četvrta industrijska revolucija je razlika u načinu na koji živimo i stvaramo u svetu u kome tehnologija, automatizacija i veštačka inteligencija preuzimaju primat nad prirodnom inteligencijom.
Većinu ljudskih sposobnosti i veština koje se tiču procesa stvaranja pametna tehnologija, IoT ili AI mogu, ne samo da zamene, već i da izvrše bolje nego čovek. Ono što je suštinska razlika jeste činjenica da nijedan oblik veštačke inteligencije (još uvek) ne postavlja pitanje “zašto?” – zašto uopšte dolazi do određenih pojava?
Ključna razlika između prirodne i veštačke inteligencije je u tome što se način na koji mi percipiramo svet ne zasniva na verovatnoći, nego na mogućnosti. Naš mozak može da predvidi stvari koje se ne dešavaju u datom trenutku, ali koje su moguće. Sposobnost da predvidimo mogućnost nazivamo kreativnost. Kreativnost će imati ključnu ulogu u budućnosti, upravo zbog činjenice da ni jedan oblik tehnologije nema trenutno tu sposobnost.
Umetnost preuzima ulogu demistifikacije tehnologije i ubrzani tehnološki napredak prikazuje na humaniji način, ogoljen i razumljiv svakome, tako što koristi tehnologiju kao sredstvo izražavanja, a ne kao proizvod. Na sličan način će u budućnosti demistifikovati veštačku inteligenciju i ideju njene odvojenosti od čoveka, omogućavajući ljudima da lakše prate ubrzan tehnološki napredak. Sa druge strane, digitalna transformacija, nove tehnologije i veštačka inteligencija će učvrstiti i ustaliti aktuelnu težnju da umetnost bude interdisciplinarna. U aktuelnim promenama kroz koje civilizacija prolazi, tradicionalni okviri nauke i umetnosti se proširuju i spajaju u tački kreativnog razmišljanja,
istog polja istraživanja i zajedničkih motiva.
Donekle, mi već živimo u digitalnoj eri. I dok se širom sveta održavaju online koncerti i predstave koje možeš da gledaš uživo na svom pametnom uređaju, menja se i način rada arhivista i kustosa. Socijalne mreže su otvorile put novoj, mlađoj publici da virtuelno posete neku izložbu i dođu do umetničkih dela koja možda uživo ne bi imali prilike da pogledaju.
Kulturna digitalizacija ne zaustavlja se samo u sferi društvenih mreža. Ona se proteže na tehnologije kao što su virtuelna i proširena realnost, veštačka inteligencija, pa čak i na robotiku. Sve ovo predstavlja odstupanje od tradicionalnih načina očuvanja ne samo kulturne baštine, već i svega što pojam kulture podrazumeva.
Digitalne tehnologije i kulturno nasleđe
Digitalizacija ima ogroman značaj u očuvanju kulturnog nasleđa. Od satelitskog snimanja drevnih gradova, sve do sprečavanja nezakonite trgovine kulturnim dobrima – pozitivni aspekti digitalizacije su svuda.
Digitalizacija kulturnog dobra je možda i jedini način da se ono što je na papiru sačuva od nekih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi, poplave ili cunamiji. Mnogi muzeji širom sveta, koji se nalaze na područjima koja su sklona ovim nepogodama su ubzano radili na digitalizaciji svojih kulturnih nasleđa, stvaralaštva i naučnih dokumenata.
Digitalne tehnologije nam mogu pomoći i u očuvanju, prenošenju i dokumentovanju nematerijalne kulturne baštine. Digitalizacijom dokumenata koji se inače ne mogu fizički videti, sačuvaćemo ih od zaborava. Postoji mnogo projekata koji rade na očuvanju i digitalizaciji audio-vizuelnih sadžaja nematerijalne kulturne baštine.
Digitalizacija kulture i jezika
Osim na kulturnu raznolikost, jezik je još jedna od oblasti koja je zahvaćena digitalizacijom i promenama koje ona nosi. Prema istraživanjima Internet World Stats, u svetu se trenutno koristi samo 10 od skoro 7000 jezika za pristup lokacijama na vebu. I dok je engleski sasvim sigurno zauzeo prvo mesto, 95% ostalih jezika ostaje potpuno neiskorišćeno.
Digitalizacijom, ali posebno razvojem veštačke inteligencije dobija se mogućnost prevođenja na ostale jezike. Proširivanjem opsega ovih jezika otvara se pristup mnogim informacijama, pre svega važnim za očuvanja nacionalnih identiteta.
Digitalne tehnologije na raskrsnici između kulture i obrazovanja
Digitalne tehnologije leže na raskrsnici između obrazovanja i kulture, a to se najbolje pokazalo tokom 2020. godine kada je pandemija Kovida-19 zatvorila škole, a milione učenika naterala da uče od kuće. Digitalizovani sadržaji iz oblasti kulture pokazali su se veoma korisnim, čak krucijalnim za nastavak učenja kao i za razvijanje kritičkog mišljenja i kreativnosti kod dece.
U prvi plan izbijaju izdavačke kuće, muzeji i druge ustanove kulture koje su veliki broj audio i vizuelnih sadržaja stavile na raspolaganje javnosti. Ne samo to, već je sada brdo materijala koji su odlični za otvaranje međukulturnog dijaloga i učenja o različitim kulturama na svetu dostupno onlajn.
Sinergija koja se dešava u četvrtoj industrijskoj revoluciji i stapanje fizičkog, digitalnog i biološkog sveta u jedno je uzbudljiv proces koji stvara široko polje za istraživanje mogućnosti. Nisu samo uzbudljivi koncepti predviđeni da se dese u daljoj budućnosti, poput skladištenja naše svesti u kompjuter, već i oni koji već sada istražuju naš odnos sa tehnologijom, ali i odnos tehnologije prema samoj sebi. Sinergija nauke, umetnosti i tehnologije neminovno će transformisati proces stvaranja novih ideja, koncepata i izuma.
Ukoliko se i dalje pitaš kako se digitalna transformacija u kulturi odražava na tvoj budući posao, možda će te obradovati činjenica da će tu biti mnogo novih i uzbudljivih radnih mesta. Kustosi, arheolozi, arhivisti, istoričari umetnosti će svakako uspeti da pronađu mesto za sebe. Umetnici, pisci i kreatori digitalnih sadržaja takođe. Nov način rada će biti zanimljiviji, zahtevaće i širok opseg digitalnih veština. Ko zna, možda se jednog dana vidimo na nekoj viruelnoj šetnji kroz muzej ili neku izložbu, gde ćeš baš ti biti kustos. Srećno!
