Hrana

Digitalne inovacije snažno menjaju sektor proizvodnje hrane što omogućava kontrolu celokupnog proizvodnog i prodajnog procesa. Da li je ovo dobro, pokazaće vreme, ali već danas kupci imaju ogroman broj informacija o hrani koju kupuju, a zahtevi će sigurno biti još veći. Na prvi pogled, promene koje dolaze deluju dobro za sve nas, a konačno primenjujemo i tehnologije koje će poboljšati naš odnos prema planeti. Hrana nije samo nešto što jedemo i što menja naše telo, hrana budi naše emocije i dokazano menja svest. Ideja o kontrolisanim procesima proizvodnje, pobuđuje i ideju o kontroli stanja čitavih nacija. Ipak, da ne bismo načinjali temu koja nam nije u fokusu, bilo bi dobro da spomenemo da je tehnologija proizvodnje hrane tema od kada smo zaključili da populacija raste i da je neophodno preuzeti kontrolu tog sektora. Povod za prve eksperimente u proizvodnji odatle zapravo i počinje. Na sledećem mestu je smanjenje troškova proizvodnje i pojačana bezbednost. Automatizacija je bila logičan korak i donela je ogromnu korist proizvođačima. Porast broja robota smanjio je probleme, a od 2016. godine tehnološke kompanije u Nemačkoj spasile su proizvodnju mesa i mesare, smanjujući broj povreda i problema na radu. Realne potrebe za kontrolom, podstaknute su i drugačijim potrebama kupaca. Da li je digitalizacija promenila potrebe nije ni važno, ali uticaj na poslove iz ovog sektora je veliki. Kupci mnogo više komuniciraju međusobno, time se menja ponašanje proizvođača, pa ćemo uzeti za primer činjenicu da su marketing specijalisti ranije bili formalno prisutni u ovom sektoru, a danas su neophodni i imaju posve komplikovan zadatak osluškivanja i predviđanja želja kupaca na društvenim mrežama. Proizvođači moraju da se prilagođavaju i da menjaju strategiju poslovanja, samim tim, otvaraju se različite mogućnosti za profesije koje nisu direktno povezane sa samom proizvodnjom, a itekako utiču na nju.

Sociolozi kažu da je pesonalizacija reč na kojoj se zasniva budućnost celog sveta. Hrana kao deo našeg identiteta, verovanja, želja, definitivno ostaje jedna od ključnih komponenti te velike želje da se osećamo dobro, zdravo i snažno. Iako deluje kao trend, nije baš tako. Društvo se razvija i prirodno svi želimo da živimo duže. Skoro svako od nas ima režim ishrane, uređen ili ne, koji svesno ili opet nesvesno, ima za cilj kvalitetniji život. Želimo sve da kontrolišemo, jer možemo i to je prirodno, tako bi razmišljao i homo erectus zato nema mesta osuđivanju. Podsetićemo te da proizvodnja hrane u Srbiji ima veliki potencijal. Ne možemo da se merimo u subvencijama sa razvijenim zemljama, niti sa najsavremenijim proizvodnim procesima, zato je naš potencijal u proizvodnji visoko kvalitetne i organske hrane. Ona je skuplja i tu je naša prilika. Poljoprivredni fakultet u Zemunu poznat je u celom svetu, ali znanja moraju da se nadograđuju. Konsultanti Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) naš region vide kao vrhunsko podneblje za proizvodnju ratarstva (uljarice), stočarstva, ali i voća i povrća. Jednom prilikom ipak su istakli problem znanja. Poljoprivreda i proizvodnja hrane više nisu tradicionalni sektori, već polje primene poslednjih naučno-tehnoloških dostignuća.