Iako je ekologija termin koji je u upotrebi već vek i po, ova nauka nam svima deluje kao relativno nova. Često se nepravilno poistovećuje sa zaštitom životne sredine, koja je samo jedna od oblasti kojima se ekologija bavi. Oblasti sa kojima svi moramo da se upoznamo radi sopstvenog opstanka – zaštita životne sredine, reciklaža, održivi razvoj, emisija štetnih gasova, ekološka proizvodnja hrane, klimatske promene, cirkularna ekonomija najčešće su i termini koje svi povezujemo sa ekologijom. Donekle tačno. Isto kao što je i donekle tačno da je digitalna transformacija potpuno zelena. Nije. Ali da povoljnije utiče na planetu od prethodnih industrijskih revolucija, utiče. U ovom trenutku čini se da je glavno pitanje da li nam povratak prirodi i izučavanje ekologije obezbeđuje sigurnu budućnost na čistoj, zelenoj, digitalnoj planeti.
Bill Jones je celu svoju profesionalnu karijeru posvetio zaštiti životne sredine. Trenutno je direktor kompanije Blue Sky Modeling specijalizovane za kontrolisanje emisije štetnih gasova. Nakon što je 1991. godine diplomirao meteorologiju na Državnom univerzitetu na Floridi, Bill je svoju karijeru započeo u Alabama Department of Environmental Management. Od 1993. godine Bill radi kao konsultant u oblasti zaštite životne sredine.
Primarna sfera interesovanja mu je kvalitet vazduha, odnosno smanjenje emisije štetnih gasova. Radio je širom sveta i sproveo sisteme za kontrolu na pet različitih kontinenata. Izradio je brojne tehničke projekte i predavao na kursevima u oblasti sprečavanja emisije štetnih gasova. Kao direktor kompanije Blue Sky Modeling odgovoran je ne samo za tehnički deo posla već i za donošenje strateških odluka za razvoj kompanije. Živi u Merilendu, SAD, sa suprugom i dvoje dece.
Bill je za 4.0 COMPASS govorio o tome kako vidi razvoj tržišta rada u sferi zaštite životne sredine i promenama koje digitalizacija donosi u ovoj oblasti.
Dobro došli
na pametnu
zelenu planetu!
Tvoj izbor je ekologija. Imaš sreće jer si se izgleda rodio u pravom trenutku. Nekako se namestilo da generacije koje žive u eri digitalne transformacije, paralelno žive i u vremenima globalnih izazova poput održivog razvoja, klimatskih promena i intenzivnog rada na očuvanju životne sredine. Digital će biti jedan od najvažnijih saveznika rešavanju ovih problema.
Započnimo ovaj pregled sa vrlo specifičnom temom, koja je uticala na sve privredne grane i javnu upravu, a reč je o digitalizaciji dokumenata. Iako se ne čini tako na prvu, digitalizacija je bitna ekološka aktivnost. Primerni njen rezultat je ušteda tona papira koji više neće ležati u ogromnim i nepristupačnim arhivima. Digitalizacija dokumenata ima i ogromne prednosti u smislu uštede troškova, jednostavnosti korišćenja i deljenja podataka u realnom vremenu, kao i prednosti u domenu bezbednosti.
Digitalni dokument je dragocen izvor podataka koji se mogu automatski prikupljati, obrađivati, analizirati i tumačiti. Digitalna arhiva je prvi način da privredni subjekti i javna uprava bolje upoznaju korisnike usluga i proizvoda. Na osnovu ovih informacija preduzeće ili javna uprava mogu izgraditi ciljani marketing i operacije brige o korisnicima. Tu takođe postoji mesto za saradnju ekologije i digitalnih tehnilogija, jer ekologija postaje atraktivna marketinška alatka.
GWI je još 2018. godine sproveo istraživanje sa sledećim pitanjem: Da li ste spremni da više potrošite na ekološke proizvode?
Evo odgovora po starosnim grupama:
- Da je odgovorilo 58% ispitanika od 16 do 21 godine (tzv. Generacija Z);
- Da je odgovorilo 61% milenijalaca (od 22 do 35 godina);
- Da je odgovorilo 55% ljudi starosti od 36 do 54 godine (Generacija X);
Procenat pada, ali ne mnogo, za Baby Boomerse (od 55 do 64 godine): 46% njih je spremno da plati više za zeleni proizvod ili uslugu.
Digital je ovde bio u službi ekologije. Pređimo dalje na primere saradnje digitala i ekologije, kao i potencijalnih prostora za tvoju buduću karijeru.
Kuće u kojima živimo biće sve inteligentnije i digitalnije. Istovremeno će biti i sve manji zagađivači. Ovo polje je pogodno tle za poslove koji kombinuju digitalizaciju i ekologiju. Internet stvari (IoT) zahtevaće mnogo ekološki orijentisanih rešenja i tu postoji prostor za rad. Kućna automatizacija, digitalni sistemi za osvetljenje, grejanje, klimatizacija i bezbednost su zajedničke oblasti i ekologije i Internet stvari (IoT). Ovde je važno naglasiti da se ekološkim pristupom razvoja IoT-a ne radi samo na povećanju udobnosti, već i na smanjenju potrošnje energenata i ekonomizaciji emisije štetnih materija. Još jednom, sa digitalnom tehnologijom dobija se na efikasnosti, kvalitetu života i održivosti.
Ova eko-digitalna koalicija poslova se još više može primeniti u oblasti proizvodnje. IoT je, u stvari, motor Industrije 4.0. Četvrta industrijska revolucija se zasniva digitalu, na podacima i na analitici. Pomoću analitike istražuju se velike baze podataka i rezultati tih analiza daju putokaze za razvoj oblasti saradnje čoveka, mašina i softvera kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje. U ovu saradnju je neophodno ubaciti ekološka načela i tu će takođe biti prostora za rad. Pametna fabrika je industrija koja stalno optimizuje svoje proizvodne procese. Dakle, opet, ova saradnja digitala i ekologije se odnosi kako na značajne finansijske uštede, tako i na smanjenje otpada, reciklažu, povećano praćenje i smanjenje zagađujućih emisija gasova itd. Razmisli o potencijalnom startapu.
Naša analiza poslova zasnovanih na primeni digitalnih znanja u oblasti ekologije započeta je digitalizacijom jednostavnih papirnih dokumenata, zatim smo je proširili pogledom na digitalne domove, da bismo potom prešli na poslove neophodne za rad digitalnih fabrika. Sada je logično da pomenemo i digitalne gradove.
Pametni grad (Smart city) je izraz koji opisuje digitalno povezan grad. Postoje ozbiljni pomaci u razvoju gradske infrastrukture koja ispred nadležnih službi može da komunicira sa građanima i poboljša njihov kvalitet života. Efikasniji grad je grad sa značajnim smanjenjem zagađenja, što je u interesu svih nas. Strategije za digitalnu transformaciju gradova sve su popularnije, a usklađenost sa ekološkim načelima će u realizaciji tih strategija biti neophodno. Tu će biti otvoreno i mnogo novih radnih mesta.
Osim toga, primenom senzora IoT sistema i analizom podataka dobijenih iz njih ostvarivaće se ušteda u vodovodnim sistemima, upravljanju otpadom i reciklaži, kao i u potrošnji energije neophodne za život gradova. Na primer, danas je trend da se javno osvetljenje zasniva na LED diodama. Ovde nije reč samo o jednostavnim uličnim lampama, već o sistemima na koje su montirani senzori za prikupljanje podataka o zagađenju, atmosferskim uslovima, prometu vozila itd. Zatim postoje podaci koji utiču na upravljanje otpadom i sakupljanje i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Digital poboljšava kvalitet života pojedinaca, ali i čitavih gradova. Proizvodi novu vrednost, a istovremeno ima pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Ideja o samoodrživom gradu i dalje ima mnogo problema čija rešenja se čekaju. Nadamo se baš tvoja rešenja!
