Tvoj izbor je bezbednost. S obzirom na to da živimo u vremenu u kom je bezbednost svih džava sveta značajno poljuljana pandemijom, da je praktično ceo svet bio zaustavljen na par meseci, kao i da smo trajno izmenili neke životne navike, ovo je poziv za koji treba dosta hrabrosti. Ovaj sektor se našao pred možda i najvećim globalnim izazovom još od Drugog svetskog rata.
Ono što je svima jasno jeste da će svet pogađati krize. Predviđa se da će u godinama i decenijama koje dolaze doći do još drastičnijih klimatskih promena, bolesti i raznih drugih izazova koji imaju različite uzroke. Ovi izazovi će testirati otpornost i bezbednost država širom sveta, često premašujući kapacitete već postojećih modela i sistema, a tehnilogije su tu da nam pomognu da iz izazova i iskušenja izađemo jači.
Ovde neće biti toliko reči o poslovima u bezbednosnim strukturama vojske, policije ili službi inteligencije, već više o poslovima u domenu civilne zaštite.
Efekti klimatskih promena će se takođe tek odražavati ne samo na životnu sredinu već i na bezbednost države. Degradacijom životne sredine može doći do nedostatka ispravne vode za piće, hrane, a sve ovo vodiće ka migracijama i gubicima biodiverziteta. Primena novih tehnologija je najčešće dobra za razvoj jedne države, ali one često proizvode i neke negativne efekte po samo društvo. Kada je reč o globalnim trendovima, nove tehnologije i digitalizacija tržišta će se širiti sve brže i brže, pritom ometajući radna mesta i menjajući naglo tok pojedinih industrija. Iako se stalno dešavaju, migracije jesu nešto što potencijalno može ugroziti bezbednost jedne države. U godinama koje dolaze, dolaziće do konstatnog porasta migracije stanovništva. Podaci iz 2020. godine kažu da 270 miliona ljudi sada živi u zemlji u koju su emigrirali, a to je za 100 miliona više nego 2000. godine. Zadatak državne bezbednosti biće da odoli pritiscima i da se prilagodi novonastalim okolnostima, odnosno očuva nacionalni identitet svoje države.
Rešavanje izazova može biti donekle onemogućeno fragmentacijom koja se javlja u okviru svakog društva, države i međunarodnog sistema. Ovde smo došli do paradoksalne situacije. Dok se svet povezivao razvojem kanala telekomunikacije, društvenim mrežama i olakšanom trgovinom, došlo je do rasparčavanja ljudi i zemalja. Samo neke od stvari su veća urbanizacija, međunarodna ekonomija, ali i stvari iz svakodnevnog života. Finansije, zdravlje, ali i stanovanje biće više povezani. Sve ovo bi trebalo da vodi ka stvaranju nove efikasnosti i napretka u savremenom dobu.
Sa druge strane, postoji i negativna strana te povezanosti. Ona može pogoršati već postojeće tenzije ali stvoriti i nove, veće. Kako se one budu produbljivale, rašće i sve veće nezadovoljstvo prema određenim nacionalnim, kulturnim i političkim opcijama.
Neravnoteža izazova i potreba
Pandemija Kovida-19 jasno je pokazala nespremnost država pred ovim izazovom. Mnoge od njih apsolutno nisu uspele da održe ravnotežu između postojećih institucija, finansiranja i zdravstvenih izazova. Dolazimo do zaključka da je međunarodni sistem loše postavljen i da neće tako lako moći da odgovori na sve buduće izazove, zdravstvene ili bilo koje druge. Ključna posledica ove neravnoteže može biti tenzija i nezadovoljstvo građana, kako na državnom tako i na međunarodnom nivou. Zadatak države, ali i nas kao njenih građana je da odolimo tom pritisku i sprečimo podele unutar jednog društva. Postoje tendencije da će politika postati sve više nestabilna. Nijedan sistem upravljanja kao ni ideologije neće imati sve odgovore na pitanja.
Kako se adaptirati?
Jedan od najbitnijih izazova jeste kako se kao država i pojedinac adaptirati na nove bezbednosne mere i promene koje nosi digitalizacija. Uzmimo za primer klimatske promene. One će svakako primorati sve države sveta na adaptaciju, uzevši u obzir činjenicu da definitivno živimo na toplijoj planeti nego što je to bilo u zadnjih 100 godina. Zaštita od šumskih požara, skupljanje kišnice ili obnavljanje šuma su samo neki od projekata koji će u budućnosti značiti prilagođavanje i bezbednost na državnom nivou.
Ne smemo zaboraviti i digitalnu transformaciju. Tehnologija će biti glavni put kroz adaptaciju. Sve većom upotrebom veštačke inteligencije svaka država će dobiti mogućnost za ekonomski rast i napredovanje. Moći će da smanji javni dug i pomogne stanovništvu u dobijanju sigurne ali i brze usluge dobijanja podataka. Zahvaljujući softverima koji spreačavaju uapde hakera u sisteme, možeš biti siguran da će svi tvoji podaci online biti bezbedni.
Sve gore navedeno je opšte poimanje trenutne situacije koje kao budući radnik državne bezbednosti moraš da znaš. I da ga konstantno sam dopunjuješ.
Neki od profila kojima bi u ovoj oblasti mogao da se baviš su sledeći:
Blockchain developer – pravićeš inovativne sisteme kao odgovor na stalne hakerske napade;Cyber security menadžer – nadlgedaćeš developere kako stvaraju siguronosne sisteme protiv hakera;
Analitičar bezbednosti i informacija – pravićeš planove i strategije za sprečavanje bezbednosnih upada hakera;
Softver developer – kodiraćeš i praviti softver, ali i prepravljati stare u cilju poboljšanja programa zaštite;
Menadžer mreže – vodićeš računa o kompjuterskim mrežama kao i o tehničkoj podršci.
Mi ti želimo sreću!
