Tvoj izbor je građevinski sektor. Ovaj sektor je oduvek bio popularan, logično, ljudima je osnovna potreba krov nad glavom. Ipak, digitalna revolucija otvara mogućnosti za ponovno osmišljavanje koncepta arhitekture i gradnje, tako što nudi nove primere šta je zapravo objekat gradnje i kako on nastaje.
Jedan takav primer vidimo u DNA Blockchain Tower konceptu Londonskih arhitekata Mamou Mani – konceptualni i istraživački projekat adaptibilne kule koji u svom imenu sadrži semantiku i vernakular epohe u kojoj biomimetika, kompleksni sistemi, kompjuterske nauke i arhitektura čine sinergiju. Ono što je izostalo iz imena, a što je svakako prisutno u ovom kao i u drugim projektima je i robotika. Prema rečima ovih arhitekata budućnost gradnje je u robotskim tehnologijama. Tu dolazimo do štampača. Ono što dobijamo kao proizvod sinergije tehnologija i koncepata novog doba je modularna, aditivno nadograđivana, decentralizovana struktura u vidu visokospratnice koja je robotski sastavljana na licu mesta od prefabrikovanih jedinica ili blokova, sastavljenih logikom koja prati zahteve okruženja, strukturnog integriteta i drugih zahteva. Autori osećaju potrebu za zamenom postojećih robota iz automobilske industrije nekim novim, koji se bolje prilagođavaju kompleksnosti I manje su skupoceni – što čini razvoj arhitekture i robotike međuzavisnim, ukoliko ovakvi koncepti zažive. Ono što je dodatno zamišljeno u ovom konceptu nabijenom ključnim rečima i pojmovima modernog doba je algoritamsko evoluiranje objekta bez nužne potrebe mešanja ljudske logike.
Ovaj opis može delovati preterano teoretski i iz domena mašte, ali predstavlja objektivno polje mogućnosti baziranih na već postojećim tehnologijama koje bi mogle biti uposlene na baš ovakvom zadatku. Jer iako deluje da su već gotovo sve vanstandardne forme gradnje napravljene, zamisli koje mogućnosti ti otvara mašina koja zida oblik u potpuno istoj formi u kojoj si ga ti isprojektovao u Maxu.
Spomenimo zato još jedan primer, rad istraživača sa Masačuseckog instituta za tehnologiju – MIT, na 3D štampanju struktura za gradnju od kompozitnog materijala sačinjenog od biopolimera kao što su celuloza i pektin. Nanošenje materijala koje je kontrolisano brizgaljkom 3D štampača može se menjati algoritamski i tako promeniti struktura dizajna, uvek biomimetičnog, kojim se menja krutost konstrukcije ili njeno reagovanje na uslove sredine poput Sunčeve toplote. Za razliku od drugih načina gradnje, 3D štampanje kuća, stvarnost današnjice, može omogućiti velike nivoe preciznosti, ekonomičnosti i to ne samo u procesu gradnje nego i u uštedi materijala, smanjujući otpad nastao gradnjom na minimum.
Ono u šta kao budući arhitekta/građevinski inženjer moraš da budeš upućen je BIM – Building information modeling, odnosno univerzalni jezik arhitekture, građevinarstva i infrastrukture i pokretač digitalne transformacije građevinskog sektora u Evropi i svetu. Na BIM ne treba gledati isključivo kao na novu digitalnu tehnologiju, već kao na stratešku i sveobuhvatnu metodologiju za efikasnije upravljanje građevinskim i infrastrukturnim projektima, uz znatno manje troškove. Kroz rad na zajedničkoj platformi, BIM omogućava učesnicima na projektu da sagledaju sveukupnu efikasnost kako velikih, tako i malih projekata, optimizuju vreme i efikasnije upravljaju troškovima i to u svim fazama životnog ciklusa objekta: od idejnog rešenja, preko glavnog projekta, izgradnje do eksploatacije, održavanja i rušenja na kraju veka trajanja. BIM softver koriste pojedinci, preduzeća i vladine agencije koje planiraju, projektuju, grade, upravljaju i održavaju zgrade i raznovrsnu fizičku infrastrukturu, kao što su voda, otpad, struja, gas, komunalne usluge, putevi, železnice, mostovi, luke i tuneli. Koncept BIM -a razvija se od 1970-ih, ali je zvaničan termin postao tek početkom 2000-ih. .
Sve gorepomenuto naravno možemo posmatrati i u kontekstu održivog razvoja, smanjenja emisija i u tu svrhu primenjenih pametnih tehnologija koje mogu približiti te ciljeve. Sve koncepte koje smo razmatrali ovde, a koje povezuje kompjuterizacija i digitalizacija ne treba posmatrati odvojeno već u sinergijskom odnosu koji mreža omogućava.
Mogućnosti koje nove tehnologije digitalne ere nude stručnjacima koji bi se opredelili za arhitekturu i gradnju su neizmerne, a novi mladi ljudi i njihove ideje su više nego potrebni. Mi jedva čekamo da te vidimo na delu!
