Tvoj izbor je digitalizacija javne uprave. Rekao bi čovek da si optimista. Kao i na gotovo svim poljima državne uprave, digitalna transformacija u javnoj upravi je neka vrsta prekretnice. Prelazak na digital se ne sme više odlagati, a dobra stvar je što se zaista više ni ne odlaže. Svedoci smo da zaista brojne administrativne stvari već sada rešavamo mnogo lakše i brže. Ono što je bitno jeste da postoji velika mogućnost da se ovaj proces ubrza, a to je posao za tebe.
Digitalizacija javne uprave je dobra ne samo za državu već i za njene građane. Još uvek mnoge stvari nisu na zavidnom nivou, kao što su brzina i kvalitet usluge koju recimo pružaju privatni tehnološki giganti kao što su Google ili Amazon, tako da bi tvoj zadatak mogao da bude recimo analiza korisničkog iskustva. Ni u Evropi situacija nije baš sjajna. Propusti u digitalizaciji ogledaju se u oblastima poput dostupnosti podataka ili brzini ispunjavanja zahteva. Verovali ili ne, ovo će građane još više odvući od korišćenja digitalne javne uprave i vratiti ih na ono staro – pravo na šalter kod FT1P tete.
Dolazimo do zaključka da je potražnja sve veća, a ponuda često nedovoljno digitalziovana. Šta bi onda trebalo da kancelarije javne uprave urade, kako bi došlo do potpune digitalne transformacije? Izdvojili smo par stvari.
Dematerijalizacija ili digitalizacija?
Ono što je od krucijalnog značaja za digitalizaciju javne uprave jeste da dematerijalizacija ne znači nužno digitalizaciju. Dakle, dematerijalizacija je proces kroz koji se papirni dokumenti zamenjuju digitalnim. Ono što je bitno jeste da ta ista dokumenta imaju istu pravnu i legalnu vrednost kao i njihove fizičke kopije. Procenjuje se da bi digitalizacija javne uprave mogla da uštedi oko 6 milijardi evra godišnje.
Dematerijalizacijom bi papirni dokument otišao u istoriju, a zamenio bi ga elektronski. Digitalizacijom, digitalni potpis bi potpuno zamenio tradicionalni, o tome koliko e-pošta olakšava život je suvišno komentarisati, dok faks i preporučena pošta više neće biti u opticaju. Nadamo se uskoro. Šta građani dobijaju digitalnom transformacijom? Mnogo toga, ali neke od najbitnijih stvari su ušteda novca, nema više gubljenja vremena na šalterima i lakoću razmene dokumenata i podataka.
Obuka ljudi za rad
Nažalost, ali i na sreću, većina ljudi koja radi u javnoj upravi će morati na obuku za rad u novim digitalizovanim uslovima. Neke od veština koje će biti neophodne su razvijene organizacione sposobnosti, digitalna pismenost i veština rukovođenja što ljudima što projektima. Takođe, biće ti potrebno i znanje stranih jezika i komunikacijske sposobnosti. S obzirom na sve veće prisustvo javnih ustanova na društvenim mrežama, ukoliko se baviš social media marketingom, moći ćeš da nađeš mesto za sebe. Tvoja uloga biće da omogućiš nesmetanu komunikaciju između građana i javne uprave kao i upravljanje kanalima na društvenim mrežama. Još jedno radno mesto namenjeno je nekome ko upravlja procesom digitalizacije. Na ovom mestu će uvek biti stručnjak čiji je zadatak da omogući što lakši prelazak na digitalni sistem, organizuje zaposlene i napravi administraciju koja će biti efikasna i pružati visokokvalitetnu uslugu.
Fokus na dostupnost podataka
Jedna od glavnih stvari koja je bitna za svakog građanina jeste dostupnost podataka u javnoj upravi. Pre svega, da bi neko dobio podatke, oni moraju biti dostupni 24 sata, 7 dana u nedelji. Optimizacija se mora sprovesti tako da tim podacima lako pristupiš i ako kod sebe imaš samo pametni telefon. Tvoje je da pronađeš rešenje kako da se to uradi. Krajnji rezultat digitalne transformacije bi bio stvaranje bliskog odnosa poverenja između države i građana.
Sigurnost podataka na mreži
Pojavom digitalizacije u javnoj upravi otvorilo se još jedno bitnije pitanje: da li su naši podaci zaštićeni na mreži? Iako je hakerskih napada bilo i biće ih uvek, na državnom sektoru je da te napade spreči i ne dopusti da podaci “procure”. Do napada dolazi usled neažuriranja sistema, koji upravlja sadžajima veb lokacije. Kako sigurnost podataka ne bi ugrozila prelazak na digitalno, neophodno je zaposliti ljude koji upravljaju podacima, razvijaju i održavaju IT sisteme. Ulaganje u softerske sisteme će se svakako isplatiti jer će samo oni pružiti neprobojnu zaštitu. Ovo je možda i najzahtevniji posao, jer iziskuje ozbiljnu posvećenost u svakom trenutku, odnosno nema prostora za opuštanje.
Upotreba novih tehnologija
I za kraj, jedan od najvažnijih izazova koji digitalna javna uprava mora da podnese jeste pravilna upotreba novih tehnologija. Jedan od primera je upotreba Blockchain-a u ove svrhe. Njegova namena u javnim telima može biti raznolika, posebno u održavanju javnih registrara. Neki predviđaju da će se Blockchain koristiti za pojednostavljivanje registracija i prenošenja vlasništva nad raznim akcijama. Upotreba veštačke inteligencije je takođe zanimljiva. Ona svakako može da olakša razne procese, a birokratske procedure učini efikasnijim.
Ukoliko se fokusiramo na prednosti digitalne transformacije, a ne na rizike koje ona nosi, jasno je da bi nam svima značajno olakšala život. Digitalna transformacija u ovom sektoru bi možda pokrenula lavinu sa jedne strane, u smislu da zaista više nema poente držati na plati arhivatorsko odeljenje, ali bi istovremeno otvorila more novih pozicija na kojima bi mogao da razvijaš svoj potencijal. Neki od njih su:
Analitičar budžeta – nalazićeš načine za distribuciju novca i ostalih izvora prihoda sa raznih departmana i programa;
Gradski menadžer – nadgeldaćeš sve šta se dešava u gradu u kojem živiš i radiš;
Softver developer – pravićeš programe koji će građanima isporučivati podatke;
Statističar – ukoliko voliš matematiku i statistiku, biće posla u digitalnoj javnoj upravi u za tebe.
Navijamo za tebe za šta god da se odlučiš. Srećno!
