Tvoj izbor je bioinžinjering, odnosno primena inženjerskih principa i metodologija za rešavanje problema proizvodnje hrane. Revolucija u poljoprivredi dogodila se zahvaljujući nekih epohalnim otkrićima i njihovoj primeni. Dodavanjem hemijskog đubriva, zemlja je počela da daje veće prinose u povrću, žitaricama i stočnoj hrani. Otkrićem fermenata povećavala se proizvodnja vina i alkoholnih pića, a pronalaskom mikroba došlo je do lečenja bolesti biljaka i životinja. Ljudi su vremenom uspeli da ukrste sorte i dobiju bolje prinose. Ipak, najveća promena dogodila se kada je čovek počeo da primenjuje genetski modifikovane organizme u proizvodnji hrane. Genetski modifikovana hrana, odnosno hrana koja je dobijena kao rezultat bioinžinjeringa jeste ona kojoj smo promenili DNK strukturu. Čovek je biotehnologiju oduvek primenjivao kako bi dobio neki novi proizvod, bolju sortu voća ili kako bi uz pomoć mikroorganizama proizveo hranu. Proizvodnja ove hrane je u stalnom porastu, a najveći proizvođači su SAD, Argentina, Brazil, Kina i Indija. 2003. godine posađeno je oko 60 miliona hektara genetski modifikovanih žitarica. Iste godine zemlje koje su uzgajale 99% genetski modifikovane hrane su SAD, Argentina, Kanada, Brazil, Kina i Južna Afrika. Najviše sadimo soju, pamuk i kukuruz. Tu su i pirinač, krompir, bundeva, hrana za životinje, losos.
Primena bioinžinjeringa u proizvodnji hrane ima za cilj smanjenje gladi. Nećemo se baviti teorijama zavere, spomenućemo da u Severnoj Americi ljudi već 15 godina konzumiraju ovu hranu i zdravstveno stanje im je sasvim dobro. Uloga bioinžinjera u svemu ovome je veoma značajna. Zar ne bi bilo sjajno da upravo primenom principa inžinjerstva uspemo da smanjimo štetu izazvanu klimatskim promenama i da zaista pozitivno utičemo na planetu? Ili da stvarno stvorimo svet u kojem niko nije gladan? Pretpostavljamo da ti sada i ne zvuči toliko loše in vitro meso ili uzgoj insekata na dedovini.
Od 1967. do 2014. godine proizvodnja mesa se učetvorostručila. Sa 78 miliona tona porasla je na 308 miliona tona, a jedna osoba u proseku pojede oko 43kg mesa godišnje. Kinesko stanovništvo jede sve više mesa, a pošto je procena da će nas do 2050. godine biti više od 9 milijardi, mi nemamo drugo rešenje osim novih načina proizvodnje. Proizvodnja mesa jedan je od glavnih uzročnika prevelike emisije ugljenika, previše vode koristi se za napajanje stoke, a na trećini njiva uzgaja se stočna hrana. Ako bismo meso zamenili insektima, oslobodili bismo milione hektara zemljišta. Meso iz laboratorije nastaje razmnožavanjem ćelija životinja bez potrebe da se masovno uzgaja stoka. Jedna ćelija svinje proizvodi bilione šnicli. Moguće je proizvoditi samo one delove životinja koji se koriste za ljudsku ishranu, a ukusi i tekstura postižu se kroz kultivaciju ćelija. Problem kod ovakvih tipova proizvodnje jeste u tome što su još uvek skupi, čak skuplji od konvencionalne.
Na Svetskom ekonomskom forumu bio je pomenut i koncept privatnih laboratorija za ispitivanje genetski modifikovanih biljaka. Takve laboratorije podrazumevaju rad stručnjaka iz celog sveta na jednom projektu. Takvi poslovi možda čekaju tebe. Održivi programi predstavljaju prioritet u budućnosti.
U narednih 5 godina trebalo bi razviti funkcionalne proteine za ishranu.
U narednih 10 godina predviđen je razvoj poljoprivrenih kultura u potpunosti, proizvodnja jestivih vakcina u samim biljkama, kao i mikrobiona za poboljšanje useva.
Ovi programi trebalo bi smanje glad i klimatsku katastrofu. Poslovi u bioinžinjeringu i proizvodnji hrane na raspolaganju su svim radoznalim osobama koje vole nauku, ali i njenu praktičnu primenu. Na raspolaganju su radna mesta u oblasti sistema proizvodnje, distribucije, čuvanja hrane i pronalaženju novih agrikulturnih materijala. Biomedicinski inžinjeri su veoma traženi. Oni će tek menjati industriju i trenutno ih najviše ima u Indiji. Ako govorimo o konkretnim poslovima to su poljoprivredni tehnolozi, hemičari, inžinjeri i biolozi. Verovatno voliš matematiku, hemiju, biologiju, mikrobiologiju… Sve ovo biće ti važno u budućem poslu. Za ove profesije bitna je otvorenost i želja za promenom sveta. Prvi put u istoriji, svako od nas to zaista može da uradi. Mi ti želimo sreću!
